UVOD
O značaju fizičke aktivnosti kod dece nema potrebe previše razgovarati. Sportska aktivnost ima pozitivan uticaj kako na zdravstveni status, tako i na kompletan biopsihosocijalni razvoj deteta. Obzirom da je naš prosvetni sistem obezbedio svega 3 časa fizičkog vaspitanja nedeljno od po četrdeset pet minuta, preporuka svim roditeljima je da usmere dete na neku sportsku aktivnost. Kako uloga roditelja sama po sebi nosi puno obaveza, budite spremni da od trenutka kada Vaše dete uđe u svet sporta, pored svih uobičajenih uloga koje imate, poprimite i par novih kao što su: vozač, sponzor, podrška, psiholog i slično. U najvećem broju slučajeva roditelji su spremni da urade i daju sve za svoju decu, ali kako u toj svojoj dobronamernoj želji ne bi pogrešili i nekim svojim stavovima i delima otežali detetov sportski razvoj, neophodno je da se prvo edukuju u vezi sa fenomenom kao što je sport. Ovaj blog je posvećen svim roditeljima čija deca se bave sportom, u nadi da će im pomoći kako da što bolje i efikasnije pomognu svom detetu da u sportu uživa, igra i razvija se.
KOMUNIKACIJA SA DETETOM
Odabir sporta
Upisali ste dete u prvi razred osnovne škole i početkom druge nedelje deca se vraćaju kući sa rukama punim promo materijala raznih sportskih klubova. Tri najbolje drugarice počinju da treniraju ritmičku gimnastiku, a Vaša ćerka Vam govori da i ona želi njom da se bavi, iako ste Vi smatrali da je odbojka pravi sport nju. Šta činiti?
Važno je shvatiti da nisu bitne Vaše želje, već želje Vašeg deteta. Zadatak roditelja je da ukažu deci na značaj sporta i usmere ih na isti, a deci ostaviti slobodu da se oprobaju u svim sportskim granama koje ih privlače. U što se više sportova oprobaju, to su veće šanse da pronađu sport koji ih najviše inspiriše i ispunjava.
Odustajanje od sporta
Posle četiri meseca treniranja košarke sin vam se nezadovoljan vraća kući posle treninga, baca torbu na pod, leže u krevet i ljutito Vam saopštava da ne želi više da trenira. Na Vaše pitanje da Vam obrazloži on odgovara „ne volim košarku“, i završava razgovor. Šta činiti?
Komunikacija je ključ uspeha. Koliko god Vi smatrali da su oni mali, deca imaju svoje stavove i uverenja koje ne treba zanemarivati. Neophodno je razgovorom doći do uzroka nastanka problema i potom razgovorom probati da se dođe do rešenja. Deca su često u afektu, ponesena nezadovoljstvom zbog određene situacije koja se desila na treningu, u stanju da donesu tako drastične odluke kao što je da ne žele više da se bave sportom. Popričajte sa njima, probajte da im pomognete i nađete zajedno rešenje kako problem prevazići. Ako se ispostavi da je stvarno problem nerešiv, savetujte ga da promeni sportsku granu, ali da nastavi da se bavi sportom.
Očekivanja i vrednosti
Završila se utakmica i Vaš sin ulazi u kola pognute glave. Iako je njegova ekipa pobedila on kreće da plače jer je primio 3 gola. Nakon vaše sugestije kako ne treba da bude tužan jer je odigrao sjajnu utakmicu i njegova ekipa je pobedila, on i dalje nezadovoljan govori kako nije siguran da je dovoljno dobar da bi se bavio rukometom. Šta činiti?
Jedan od potencijalnih problema koji mogu da uzrokuju detetovo nezadovoljstvo u treningu jeste pogrešno vrednovanje i nerealna očekivanja. Često deca od sebe očekuju nerealne rezultate kao što su postići tri gola, lupiti četiri banane ili pobediti odbojkašku utakmicu, a nisu ni svesni da na konačan ishod tih očekivanja ne utiču samo oni već niz mnogih drugih faktora kao što su: protivnik, sudije, trener i sl. Učite decu da ne vrednuju uspeh kroz pobedu i poraz na takmičenju, već kroz napredak koji se postiže vrednim treniranjem. Objasnite im da je takmičenje mesto na kome imaju priliku da pokažu na čemu su do sada radili i još više napreduju, bez imperativa pobede. S druge strane, dobro zalaganje na treningu je recept za napredak. Pohvalite ih i naglasite svaki put kada primetite da su napravili progres, time će i oni biti zadovoljniji sobom i naučiti da pravilno vrednuju napredak i postavljaju sebi realna očekivanja.
Komunikacija pre takmičenja
Pre početka takmičenja sportista prolazi kroz različite jake emotivne faze. Vrlo često mladi sportisti nisu u stanju da se nose sa nervozom, što dalje može da utiče na lošiji performans na takmičenju. Probajte da ih opustite, rasteretite i naglasite da ste nevezano od rezultata ponosni na njih. Podsetite ih kako su vredno trenirali i pripremali se, time ćete podići nivo njihovog samopouzdanja.
Komunikacija tokom takmičenja
Uloga roditelja u toku takmičenja treba da bude isključivo u vidu podrške i gledaoca. Svako dobacivanje, savetovanje i (negativna) gestikulacija mogu samo imati negativan uticaj na mladog sportistu. Dozvolite deci da budu samostalna, da sportske prepreke savladavaju sami, uz pomoć saigrača i trenera. Vaše je da budete njihova podrška, i budite sigurni da je Vaše prisustvo značajnije od bilo kakvog „stručnog“ komentara.
Komunikacija posle takmičenja
Po završetku takmičenja nekada je najbolje dozvoliti da se smire strasti. Posebno ako se završilo porazom, treba pustiti mladog sprortistu na miru, da sam analizira završeno takmičenje i tek potom razgovarati sa njim i biti mu podrška. Ne treba ulaziti u previše detaljne analize, Vaš zadatak je da mu budete podrška i naglasite stvari koje je radio dobro i samo ukoliko pitaju za savet, sugerišete šta mislite da bi mogli da urade bolje, bez prevelike analize.
ODNOS SA TRENEROM
Bilo da Vaše dete trenira sport kojim ste se Vi bavili, koji pratite ili pak ne znate ništa o njemu, trener je taj koji mora imati potpuni autoritet kod Vašeg deteta kada je sport u pitanju. Onog trenutka kada se odlučite kom treneru verujete i želite da prepustite dete, dopustite mu da radi svoj posao i nemojte da mu se mešate u isti. Ma koliko Vi znali ili mislili da znate, svako Vaše mešanje u trenerove odluke i komentare ruši trenerov autoritet u očima Vašeg deteta, što može imati samo negativan uticaj po sve članove takozvanog trougla sportista-trener-roditelj. Ukoliko se na prvi pogled ne slažete sa nekom trenerovom odlukom, setite se da ste i Vi i on na istoj strani, odnosno da je vaš zajednički cilj da pomogne Vašem detetu u biopsihosocijalnom i sportskom razvoju, tako da probajte da shvatite zašto je tu odluku doneo. Ako se pak i dalje ne slažete sa njegovim stavovima, razgovarajte sa njim. Probajte da to izvedete nasamo, bez prisustva dece. Ponovo naglašavam, vodite računa šta govorite o treneru pred Vašom decom, jer svako omalovažavanje njega i njegovog rada može da se reflektuje na decu, čime trener gubi autoritet, a time i dete odnos sa trenerom.
SPR ZAKLJUČAK
Čest je slučaj da roditelji pokušavaju da kroz sportske karijere svoje dece ostvare rezultate koje sami nisu uspeli, čime svesno ili nesvesno na decu vrše pritisak u pravcu postizanja što većih takmičarskih rezultata. Visoka očekivanja, nerealni ciljevi i nemogućnost ostvarivanja istih mogu na mlade sportiste da utiču demorališuće, da se osećaju manje sposobnim i da izgube želju za bavljenjem sportom. Vaš zadatak kao roditelja jeste da deci ukažete na značaj sporta i dozvolite im da ga sami isprobaju, dožive i zavole. Budite im podrška i pratnja, a za uzvrat ćete dobiti osmehe na njihovim licima kada budu odlazili na treninge i vracali se sa njih.