„Kada dođeš u to stanje, to je osećaj superiornog samopouzdanja u kojem jednostavno znaš da lopta ulazi u koš. Ne postavlja se pitanje da li se dešava ovo ili ono. Jednostavno lopta ulazi u koš. Stvari se dešavaju sporije. Sve se uspori i postoji osećaj ogromnog samopouzdanja. Kada se to dogodi, ne pitaš se šta se dešava jer. . . može nestati u sekundi. Zvukovi se izjednače – ne čuješ ovo ili ono, sve postaje jedan zvuk – ne obraćaš pažnju ni na šta. . . Samo se jako trudiš da ostaneš u trenutku i ne dozvoliš da te bilo šta izbaci iz ritma. Ponavljam, dokle god si u tom stanju, nisi svestan šta se dešava oko tebe. Ne razmišljaš o svom okruženju ili šta se događa u publici ili sa saigračima. Nekako si zaključan u tom stanju. . . moraš da se trudiš da ostaneš u trenutku i ne dozvoliš da te bilo šta izbaci iz ritma.“
–Kobe Bryant
Vrhunski sportski rezultat je proizvod visokokvalitetnog trenažnog procesa za razvoj različitih veština i sposobnosti, u kombinaciji sa optimalnim odnosom odmora i oporavka, kao i prilagođenom ishranom. Međutim iako se sportista pridržava plana i programa kao i svih stručnih saveta, ispoljavanje sposobnosti može da varira od nastupa do nastupa, čak i od trenutka do trenutka. To ukazuje na značaj i važnost sportske psihologije u celokupnom i sveobuhvatnom sistemu pripreme sportista. Uloga sportske psihologije ogleda se u pomaganju sportistima da na samoj granici svog fizičkog potencijala dostigne stabilan nivo svojih sposobnosti, tako što će pažljivo upravljati svojim fizičkim resursima putem odgovarajućih psiholoških strategija i tehnika. Sportistu koji je dobro psihološki pripremljen, karakteriše efikasno upravljanje mislima i ponašanjem. Efikasnost je obično povezana sa dobro uvežbanim veštinama, pri čemu je izvođenje zadate aktivnosti tečno i elegantno. Osnova ostvarivanja vrhunskih rezultata na takmičenjima jeste rezultat visokokvalitetnog trenažnog procesa, ali obzirom na značaj psihološkog stanja sportiste na rezultat, težnja svakok sportiste je postizanje „idealnog psihološkog stanja za nastup“.
Vilijams i Krejn bavili su se istraživanjem karakterisitka koje sportisti najčešće prijavljuju kada govore o idealnom psihološkom stanju za nastup:
- Odsustvo straha (ne postoji strah od neuspeha)
- Nema razmišljanja o nastupu ili njegovog analiziranja (ovo je povezano sa automatizmom kao motornom fazom)
- Veoma uzak fokus usmeren je samo na aktivnost (sportista je u stanju da isključi sve ometajuće faktore i da se fokusira samo na izvođenje sportskog zadatka)
- Osećaj lakoće izvođenja pokreta (stvaraju se idealni uslovi u kojima je sportista u mogućnosti da se najefikasnije i najekonomičnije kreće i izvodi kretanja)
- Osećaj kontrole nad samim sobom
- Iskrivljen odnos vremena i prostora (stvara utisak da vreme sporije prolazi, sportista je u stanju da predvidi reakciju protivnika)
SPR Zaključak
Sportistu u ovom psihološkom stanju karakteriše visok nivo samouverenosti i fokusa usmerenog ka ostvarivanju zadatka. Važan aspekt idelanog psihološkog stanja je da sportisti veruju u svoje sposobnosti i nivo utreniranosti i da puštaju da se neke situacije samo dogode, bez mešanja negativnih procesa u mozgu. Osnova ostvarenja ovog psihološkog stanja bazira se prvenstveno na dobrom trenažnom procesu i istoriji uspešnih nastupa. Tek kada sportista pokazuje fenomenalne fizičke sposobnosti kao produkt kvalitetnog treninga, primena brojnih tehnika (postavljanje ciljeva, upravljanje energetskim resursima, relaksacija, razvoj samopouzdanja i sl.) može poboljšati sveukupne sposobnosti sportiste, i samim tim ustaliti vrhunske rezultate na takmičenjima.