Visoke temperature, plaže i odmori uveliko su iza nas. Svakodnevne aktivnosti polako gube dinamičnost, kako se sve više vraćamo sedećem položaju. Nažalost, to se odnosi na većinu nas… đake, studente, zaposlene. Ono što je, takođe, svima zajedničko jeste naredni period tokom kojeg treba biti fokusiran i produktivan, bilo da je u pitanju polaganje ispita ili završavanje poslovnih obaveza.
Da li ste znali da Vam trening može pomoći u ostvarivanju tih ciljeva?
Dobro je poznato da je fizička aktivnost neophodna za održavanje motoričkih i kognitivnih funkcija, a samim tim i za celokupno psiho-fizičko blagostanje. O uticaju treninga na zdravlje govori se mnogo, ali čini se da je pažnja dominantno usmerena na fizičke benefite. S druge strane, upitno je koliko smo svesni uitcaja treninga na kognitivne sposobnosti. Kognitivne sposobnosti, prosto rečeno, predstavljaju procese mišljenja, učenja, pamćenja… a njihova povezanost sa treningom interesantna je nauci još od prošlog veka. Zbog toga ćemo u nastavku predstaviti konkretne podatke koji govore o uticaju treninga (pogotovo treninga snage) na poslovnu produktivnost i akademski uspeh.
Trening i poslovna produktivnost
Možemo reći da trening doprinosi kvalitetnijem poslovanju na dva načina.
Prvi (verovatno značajniji za poslodavce i preduzetnike), jeste taj da je trening, kao što je već pomenuto, izuzetno bitan faktor za naše zdravlje, što direktno utiče na radne sposobnosti zaposlenih. Podaci, od pre skoro 20 godina, dovode u vezu fizičku aktivnost i izvršavanje radnih zadataka (Boles, Pelletier & Lynch, 2004; Lamers, Meerding, Severens & Brouwer, 2005). Zapravo, ističe se da je lošije zdravstveno stanje, prouzrokovano između ostalog nedostatkom treninga, povezano sa smanjenom produktivnošću na poslu. Glavni razlog tome jesu sve češći zdravstveni problemi i sve češće odsustvo sa posla. Prema tome (i prema podacima istraživanja) redovno treniranje rezultira manjim brojem bolovanja (Grimani, Aboagye & Kwak, 2019). Takođe, u istraživanju koje je sprovedeno sa zaposlenima u oblasti IT-a, utvrđeno je da su gojazni radnici bili manje fizički aktivni, ali i značajno manje produktivni od zaposlenih sa normalnom telesnom masom (Bernaards, Proper & Hildebrandt, 2007). Prema tome, u interesu poslodavaca jeste i treba da bude fizička aktivnost zaposlenih.
Primeri toga, sve su prisutniji i u praksi. Dok je to ranije bio slučaj samo u nekim velikim kompanijama, danas se zapaža da čak i manje firme podstiču svoje zaposlene da budu fizički aktivni. Na našim prostorima, to se uglavnom postiže različitim pogodnostima koje dobijaju zaposleni (obezbeđen FitPass, plaćeni troškovi članarine u određenoj teretani, popusti u različitim sportskim ustanovama, spa centrima, itd.).
Drugi način, kojim trening doprinosi većoj produktivnosti, jeste direktan uticaj na kognitivne sposobnosti vežbača. Ovde se moramo kratko osvrnuti na procese koji se događaju kao reakcija na trening. Naime, termin koji se pominje u ovim procesima jeste BDNF (eng. “brain-derived neurotrophic factor”), odnosno neurotrofni moždani faktor. Nakon treninga, dolazi do značajnog povećanja koncentracije BDNF-a, proteina koji omogućava normalne funkcije mozga, a njegovo odsustvo može dovesti do narušenog kognitivnog funkcionisanja. Razlog tome bio bi taj što je BDNF neurotropin koji ima vrlo važnu ulogu tokom razvoja mozga, ali i kasnije tokom zrelosti. Iako je BDNF prisutan u više organa, kada je u pitanju mozak, aktivan je u hipokampusu, korteksu i čeonom frontalnom režnju, odnosno u delovima mozga koji su od ogromnog značaja za procese učenja, pamćenja i mišljenja. Naravno, ovi procesi su mnogo složeniji od prethodnog opisa, ali ono što je bitno jeste da efekti treninga ne obuhvataju samo mišiće i zglobove (kao što se to obično ističe). Da se vratimo suštini… Dakle, uticaj treninga na kognitivne sposobnosti dugo je istraživan, a interesantno je da se u većini slučajeva piše o uticaju aerobnog (kardio) treninga. Istina, rezultati novije meta-analize potvrđuju pozitivan uticaj aerobnog treninga na kognitivne sposobnosti (Ishihara et al., 2021), zbog toga ćemo se u nastavku usmeriti na uticaj treninga snage.
Sa treningom snage obično se povezuje uvećanje mišićne mase i na tome se uglavnom završava. Dižem tegove, mišići su sve veći i to je to… Srećom, nije baš tako i nije samo to. O određenim benefitima treninga snage nedovoljno se govori, a tu definitivno spada i uticaj na kognitivne sposobnosti.
Kao što je već pomenuto, trening je od velikog značaja za procese učenja, mišljenja i pamćenja, što se direktno odražava na izvršavanje naših svakodnevnih obaveza. Zbog toga, tokom poslednjih nekoliko godina, velikim brojem istraživanja ispitano je kako utiče trening sa opterećenjem na poslovnu produktivnost. Nalazi tih istraživanja potvrđuju da trening snage:
- Sveobuhvatno poboljšava kognitivne funckije
- Poboljšava kratkoročno i dugoročno pamćenje (Coelho-Junior et al., 2022; Hsieh et al., 2016)
- Poboljšava selektivnu pažnju (Liu-Amrose et al., 2010)
- Povećava brzinu reakcije (što rezultira bržim davanjem odgovora) (Brush et al., 2016)
- Poboljšava obradu informacija i rešavanje radnih zadataka (Chang & Etnier, 2009)
- Doprinosi kvalitetnijem planiranju (Chang et al., 2012)
- Ima akutne efekte na kognitivne funkcije (Dunksy et al., 2017)
U jednom od pomenutih istraživanja, kako su radni zadaci postajali sve kompleksniji i zahtevniji, tako su benefiti treninga snage bili sve izraženiji. Takođe, pokazalo se da se najveći benefiti postižu sa opterećenjem od 50 do 70% od 1RM (kada su u pitanju kognitivne sposobnosti). Na osnovu svega navedenog, jasno je da će Vaša koncentracija biti bolja ukoliko redovno trenirate, kao što će i izvršavanje radnih zadataka biti olakšano. Nezavisno od posla kojim se bavite, sigurno je da će trening doprineti Vašoj produktivnosti, a na Vama je da se u to uverite.
Trening i akademski uspeh
Svi pomenuti benefiti treninga mogu se dovesti u vezu i sa ostvarenim akademskim uspehom (bilo da je reč o školi ili fakultetu). S druge strane, potrebno je istaći nekoliko razlika u odnosu na ono o čemu se prethodno govorilo.
Ono što znamo o ovoj temi (vezi treninga i akademskog uspeha), većinom je ustanovljeno kod učenika osnovnih i srednjih škola. Prema tome, obzirom na uzrast, uglavnom se trenažni program (čiji se uticaj analizirao) odnosio na fizičko vežbanje, a ne na trening sa opterećenjem (iako korišćene vežbe sa sopstvenom kilažom u tom uzrastu jesu vežbe snage). S druge strane, kada je u pitanju uticaj treninga na akademski uspeh studenata, ne analizira se efekat treninga, već se samo dovodi u vezu sa ostvarenim uspehom. Naravno, kada se to radi mnoge faktore treba uzeti u obzir, međutim, podudaranje rezultata tokom godina definitivno potvrđuje povezanost između treninga i akademskog uspeha.
Koliko god delovalo nestvarno, tačno je da trening izdržljivosti (kardio) i trening snage doprinose boljim prosečnim ocenama studenata (odnosi se na rekreativno vežbanje), ali interesantno je da čak nije neophodno realizovati ceo trening da bi se ostvarili određeni benefiti. Pokazalo se da pravljenje pauze (na svakih sat vremena), tokom kojih se izvede jedna vežba (2 serije po 15 ponavljanja, za šta je potrebno oko 2 minuta), značajno smanjuje pospanost i nelagodnost kod studenta koji dosta vremena provode u sedećem položaju (Kowalsky, Farney & Hearon, 2022). Takođe, poznat je i pozitivan uticaj treninga na depresivno stanje studenata, dok je, možda čak i nepotrebno, govoriti o efektima treninga (pogotovo treninga snage) na samopouzdanje mladih, njihov doživljaj sebe i okoline, kao i na njihove socijalne veštine. Prema tome, moramo biti svesni da treningom ne treniramo samo svoje telo, već i svoj um, stoga će i benefiti biti daleko veći od manjeg broja na vagi ili većih mišića.
SPR Zaključak
- Efekti treninga ne podrazumevaju samo estetske promene
- Trening pozitivno utiče na brojne kognitivne sposobnosti
- Nezavisno od uzrasta i pola, trening doprinosi produktivnosti
- Takođe, trening doprinosi uspehu (i u školi i na fakultetu)
- Redovno treniranje lek je za mnogo više od našeg tela
- Benefiti redovnog treniranja odraziće se na sve Vaše životne aspekte
REFERENCE
Bernaards, C. M., Proper, K. I., & Hildebrandt, V. H. (2007). Physical activity, cardiorespiratory fitness, and body mass index in relationship to work productivity and sickness absence in computer workers with preexisting neck and upper limb symptoms. Journal of occupational and environmental medicine, 633-640.
Boles, M., Pelletier, B., & Lynch, W. (2004). The relationship between health risks and work productivity. Journal of Occupational and Environmental Medicine, 737-745.
Brush, C. J., Olson, R. L., Ehmann, P. J., Osovsky, S., & Alderman, B. L. (2016). Dose–response and time course effects of acute resistance exercise on executive function. Journal of Sport and Exercise Psychology, 38(4), 396-408.
Chang, Y. K., & Etnier, J. L. (2009). Exploring the dose-response relationship between resistance exercise intensity and cognitive function. Journal of Sport and Exercise Psychology, 31(5), 640-656.
Chang, Y. K., Ku, P. W., Tomporowski, P. D., Chen, F. T., & Huang, C. C. (2012). Effects of acute resistance exercise on late-middle-age adults’ goal planning. Medicine and science in sports and exercise, 44(9), 1773-1779.
Coelho-Junior, H., Marzetti, E., Calvani, R., Picca, A., Arai, H., & Uchida, M. (2022). Resistance training improves cognitive function in older adults with different cognitive status: a systematic review and Meta-analysis. Aging & mental health, 26(2), 213-224.
Dunsky, A., Abu-Rukun, M., Tsuk, S., Dwolatzky, T., Carasso, R., & Netz, Y. (2017). The effects of a resistance vs. an aerobic single session on attention and executive functioning in adults. PloS one, 12(4), e0176092.
Grimani, A., Aboagye, E., & Kwak, L. (2019). The effectiveness of workplace nutrition and physical activity interventions in improving productivity, work performance and workability: a systematic review. BMC public health, 19(1), 1-12.
Hsieh, S. S., Chang, Y. K., Hung, T. M., & Fang, C. L. (2016). The effects of acute resistance exercise on young and older males’ working memory. Psychology of Sport and Exercise, 22, 286-293.
Ishihara, T., Drollette, E. S., Ludyga, S., Hillman, C. H., & Kamijo, K. (2021). The effects of acute aerobic exercise on executive function: A systematic review and meta-analysis of individual participant data. Neuroscience & Biobehavioral Reviews, 128, 258-269.
Kowalsky, R. J., Farney, T. M., & Hearon, C. M. (2022). Resistance Exercise Breaks Improve Ratings of Discomfort and Sleepiness in College Students. Research Quarterly for Exercise and Sport, 1-6.
Lamers, L. M., Meerding, W. J., Severens, J. L., & Brouwer, W. B. (2005). The relationship between productivity and health-related quality of life: an empirical exploration in persons with low back pain. Quality of life research, 14(3), 805-813.
Liu-Ambrose, T., Nagamatsu, L. S., Graf, P., Beattie, B. L., Ashe, M. C., & Handy, T. C. (2010). Resistance training and executive functions: a 12-month randomized controlled trial. Archives of internal medicine, 170(2), 170-178.