Niz godina se postavlja isto pitanje “Da li su bolji tegovi ili trening mašine?” Da bismo uspešno razmotrili ovo pitanje moramo uzeti u obzir da u današnjem sportu i fitness-u, biznis i novac igraju veliku ulogu. Zbog toga će vas kompanije poput „Technogym“ ili „Life fitness“ konstantno ubeđivati u značaj njihovih mašina. Dok sa druge strane proizvođači bučica, tegova, kettlebell-ova će negirati njihov značaj i hvaliti svoje proizvode do nebesa. Ovakve različite informacije ljubitelje fitness-a često dovedu u zabunu. Zbog toga moramo uključiti logiku i proveriti kakva je naučna pozadina iza svega toga.
Mašine
Trening mašine su se prvi put pojavile u rehabilitacionim centrima, sa ciljem jačanja izolovanog mišića koji je doživeo atrofiju nakon operacije ili povrede. Poluge preko kojih su mašine konstruisane omogućavaju fiksiranje delova tela i na taj način izvođenje pokreta u samo jednom do dva zgloba. Ovakvom konstrukcijom čine pokrete izolovanijim (aktivni samo ciljanji mišići) i bezbednijim. Veliku popularnost u treningu su zadobile zbog vrlo jednostavnog upravljanja, tako da Vam ne treba duži vid obouke za njihovo korišćenje. Jedna od čestih situcija koja se može videti u fitness centrima jeste da treneri baziraju celokupne treninge svojih klijenata na mašinama, što ne treba da znači da su one efikasnije, već pre možda da je treneru znatno lakši posao na taj način (primer. postavi trener klijenta na mašinu i ode da pije kafu… vrlo mala verovatnoća da će se klijent povrediti, ali takođe i vrlo mala verovatnoća da će imati dugoročni napredak takvim pristupom). Zato, ne dajte se prevariti skupo nalickanim mašinama, već pažljivo analizirajte koliko vam stvarno trener posvećuje pažnju.
Slobodni tegovi
U njih se ubrajaju svi tegovi koji su prenosivi i mogu se koristiti u punom obimu pokreta (bučice, kettlebell, šipke…). Sam podatak kada i gde su nastali nije poznat, a u ostalom nije ni bitan, pošto se u slobodne tegove može ubrojati sve što čovek prenosi, bilo da je to korpa za veš ili džak pun cementa. Današnjim načinom života i razvojem tehnologija čovek je znatno smanjio fizički rad, a time i dnevnu kalorijsku potrošnju (doba u kome čovek nikada nije radio fizički manje, a jeo kalorijski više). Na taj način narušio je svoje zdravlje, a fitness učinio neophodnim i popularnim.
Vežbanje sa slobodnim tegovima zahteva angažovanje više mišićnih grupa istovremno, a najčešće i čitavog tela. Navešćemo samo jedan primer, Izvođenje vežbe stojeći potisak za ramena:
Prilikom izvođenja ove vežbe ne oseća se napor samo u ramenima, već su velikim delom angažovani mišići trbuha i donjih leđa („core“) koji održavaju uspravan položaj, a takođe se može osetiti tenzija i u nogama. Ovakvim angažovanjem čitavog tela za savladavanje slobodnih tegova troši se znatno veći broj kalorija nego u treningu na mašinama, a sam pokret čini funkcionalnijim u svakodnevnom životu. Pre ćete se naći u situaciji da podignete dete u vis (stojeći potisak za ramena) nego da se nađete u poziciji da su vam zglobovi fiksirani i pokušavate ispružiti koleno (mašina za kvadriceps).
SPR zaključak
Naš zaključak jeste da i jedan i drugi način treninga ima određene benefite, tako da smo mišljenja da je najbolja njihova kombinacija, u zavisnoti od cilja treninga. Ukoliko bismo ipak morali da izdvojimo bolji način treninga to bi bilo sa slobodnim tegovima. Razlog je upravo njihova funkcionalnost koja se može primeniti u realnom životu, ali moramo naglasiti da je za njihovo pravilno izvođenje potrebna visoka stručnost.
Ovde ćemo izdvojiti razlike u benefitima kao kratki podsetnik:
| SLOBODNI TEGOVI | MAŠINE |
| Funkcionalnije | Bezbednije (za početnike) |
| Koordinaciono zahtevnije (teže za učenje) | Rehabilitacija (nakon povrede) |
| Sagorevaju više kalorija | Izoloacija mišića |