Uopšteno o povredi:
„Treneru boli me koleno, oštar bol kada skačem, mogu li da odmorim malo dok ne prođe?“
I bol se zaista smanji, pa i prođe, ali samo privremeno, do sledeće zahtevnije fizičke aktivnosti. I onda ponovo isto: oštar bol odmah ispod kolena, najčešće pri doskoku, koji se često trpi sve do tačke kada bol postaje nepodnošljiv.
Ukoliko ste se susreli sa ovakvom vrstom problema, verovatno patite od povrede zvane patellar tendinopathy, ili poznatije skakačko koleno.
A šta je zapravo skakačko koleno, zašto i kako do njega dolazi?
Do nastanka povrede dolazi iz više razloga. Glavni razlog nastanka jeste usled zamora, prouzrokovan nedovoljnim oporavkom. Pretpostavlja se da je jedan od faktora i anatomski odnos potkolenice i natkolenice, kao i položaj čašice u odnosu na zglob kolena. Čest je primer da sportisti koji pate od ove povrede takođe imaju ravne tabane ili X noge, kao posledica slabog tabanskog svoda, disbalansa između prednje i zadnje lože buta kao i slabog m. Gluteusa, posebno mediusa.
Povreda se najčešće vezuje za sportove u kojima ima puno skakanja (zato se i zove skakačko koleno), a bol se najčešće javlja u trenutku savladavanja najveće sile, a to je u trenutku doskoka. U tom trenutku dolazi do naglog istezanja mišića, gde se kvadricepsi u kratom vremenskom periodu suprotstavlja velikoj sili, što dovodi do bola u kolenu.
Šta činiti povodom povrede:
Na žalost, tek po završetku bavljenja profesionalnim sportom može da se očekuje potpun oporavak. Pasivan odmor u vidu pauziranja od naporne i zahtevne fizičke aktivnosti dovodi do umanjenja bola, ali kako pasivan odmor podrazumeva odsustvo sa treninga i takmičenja, treba ga svesti na što kraći mogući period. Umesto pasivnog odmora, aktivnim odmorom i specifičnim jačanjem muskulature moguće je raditi na olakšanju i smanjenju bola.
Pored pravilnog odmora, naučno je dokazano da vežbe u izometrijskom i ekscentričnom mišićnom režimu imaju pozitivan uticaj na smanjenje bola. Obzirom da bol nastaje u trenutku kada se u kvadricepsu razvije velika sila u jako kratkom vremenskom periodu (faza doskoka), treningom treba mišić adaptirati na savladavanje velikih sila što će značajno redukovati bol. Vežbe u ekscentričnom mišićnom režimu (poput jednonožnog paralelnog čučnja, kome sledi podizanje sa obe noge) treba izvoditi sporo (tri sekunde faza spuštanja), dok statičke vežbe poput sedenja uz zid (wall sit) treba izvoditi u što dužem vremenskom periodu. Takođe podjednako je važno raditi na jačanju kako opružača, tako i pregibača kolena, ali i muskulature oko zgloba kuka, stomaka i donjih leđa (core).
Od velikog značaja u rehabilitaciji ima i mehanika izvođenja pokreta. Čest je slučaj da sportista ne izvodi pravilno tehniku doskoka, što može da ima značajne negativne posledice. Ispravljanjem mehanike izvođenja pokreta moguće je u velikoj meri smanjiti bol.
SPR Zaključak
Iako vrlo česta i nezgodna, skakačko koleno je povreda koja se može držati pod kontrolom, a adekvatnim vežbanjem bol može da se drastično smanjiti, čak i potpuno nestane. Pasivan odmor samo je privremeno i kratkoročno rešenje, tako da vežbe snage moraju postati sastavni deo svakodnevnice. Korekcijom mehanike izvođenja pokreta, pridržavanjem principa adekvatnog odmora i uvođenje vežbi za jačanje muskulature donjih ekstremiteta i core-a u sklopu zagrevanja pred svaku fizičku aktivnost, dovešće do značajnog napretka i redukcije bola.
Comments are closed.