Kažu da je leto period kada najviše treba da se napreduje. Po završetku teške sezone, leto jednog sportiste treba da ima dvojaku ulogu: odmor i potom period poboljšanja sportskih sposobnosti. Nakon odmora (o čijoj važnosti ćemo pričati neki drugi put), sledi pripremni period koji je najpogodniji za treninge razvojnog karaktera koji će sportisti omogućiti podizanje prošlosezonskog nivoa performansa.
Veliki je broj standardizovanih trenažnih programa koje preporučuju i kojih se pridržavaju mnogi treneri, a do mnoštvo njih je i vrlo lako doći putem interneta. Sportisti, posebno mladi, skloni su organizovanju i planiranju sopstvenih treninga pa uzoru na treninge vrhunskih sportista prezentovanim na njihovim društvenim mrežama. U zavisnosti od sportske discipline, savetuje se rad na uvećanju mišićne mase/razvoju sile/koordinacije/skočnosti i drugih motoričkih sposobnosti. Postavlja se pitanje, da li postoji univerzalna formula kako najbolje napredovati tokom leta?
Koliko god možda zvučalo kao kliše, stvarno je neophodno svakom sportisti pristupiti individualno, tako da na pitanje „da li postoji formula?“, odgovor bi bio NE, ali postoje univerzalne smernice. Kojim god sportom i sportskom granom da se bavite, pripremu sportiste treba podeliti u dve faze: faza otklanjanja mana i faza unapređenja specifičnih sportskih sposobnosti.
FAZA OTKLANJANJA MANA
Nakon odmora od teške sezone sportista je spreman da treningom unapredi nivo fizičkih sposobnosti, ali da bi to bio u stanju, prvo mora da otkloni ili smanji sve faktore koji mogu da ga ometaju u daljem napretku. Ti faktori mogu biti različite prirode, od posturalnih deformiteta, preko smanjenog obima pokreta u zglobovima (nedovoljna istegnutost), sve do loše usvojenih motoričkih obrazaca. Tako na primer u koliko je odbojkaš u toku prethodne sezone imao blagu distorziju (uganuće) skočnog zgloba, i uspešno završio rehabilitaciju ali nije povratio punu pokretljiost u zglobu, ta smanjena mobilnost može da bude limitirajući faktor za pravilno izvođenje vežbi (pr. čučanj), čime vežba ima manji efekat na poboljšanje sportskih sposobnosti sportiste ili u još gorem slučaju dovodi do povrede. Ili jedan košarkaš koliko god snažan i skočan bio, u koliko ne poseduje dobru tehniku izvođenja zaleta, naskoka, odskoka i doskoka, neće moći da ispolji svoj pun potencijal. Testiranjem je neophodno ustanoviti koje su mane odnosno potencijalni limitirajući faktori, i tek nakon što se ti faktori reše ili svedu na minimum prelazi se na fazu unapređenja sportskih sposobnosti.
FAZA UNAPREĐENJA SPORTSKIH SPOSOBNOSTI
O teoriji periodizacije trenažnog procesa je pisano mnogo knjiga, a kako se ciljevi i zadaci trenažnih procesa razlikuju od sporta do sporta u ovom blogu nećemo proučavati trenažne metode, već ćemo dati osnovnu smernicu: važno je raditi na onome što je sportisti individualno najpotrebnije. Ako uzmemo za primer mladog plejmejkera od koga se očekuje da sledeće sezone bude noseći igrač, treba ga pripremati tako da bude u stanju da izdrži veliku minutažu praćenu agresivnom odbranom. U koliko se pak od istog tog igrača ne očekuje preveliki takmičarski doprinos već je ideja da napreduje kako bi bio lider kroz koju sezonu, njegov trenažni plan i program trebalo bi da izgledaju potpuno drugačije. Najviše treba napredovati u onim segmentima koje trener procenjuje da će podići nivo sportskog performansa. Tek kada se postavi jasan cilj trenažnog procesa, kreće se u izradu jasno definisanog plana, programa i trenažnih jedinica.
SPR ZAKLJUČAK
Pripremni period može mnogo da odredi kako će izgledati kako sledeća sezona tako i buduća karijera sportiste. Pravilno programiranje i planiranje trenažnog procesa, posebno u pripremnom periodu koji je najpogodniji za napredak, učiniće sportistu jačim, spremnijim, zdravijim i samouverenijim. Kako bi rezultati bili što bolji, neophodna je konstantna saradnja između glavnog i kondicionog trenera, kako bi zajedno uvideli probleme i našli rešenje kako ih prevazići, a potom i obezbedili sportisti kvalitetan napredak.